Унапређење квалитета пијаће воде у сеоским насељима

др Јасминка Ђорђевић Милорадовић

УНАПРЕЂЕЊЕ  КВАЛИТЕТА ПИЈАЋЕ ВОДЕ У СЕОСКИМ НАСЕЉИМА

Град Пожаревац на територији од 48.000 ha има два града (Пожаревац и Костолац) и 25 сеоских насеља у доњем Поморављу, Помављу (Стигу) и Подунављу. Градови се снабдевају пијаћом водом из централизованих водоводних система о којима брине ЈП ВиК Пожаревац и само нека сеоска насеља су прикључена на ову мрежу (из изворишта Ловац са ППВ Дрмно и Кључ). У јавности се повремено појављују подаци о квалитету пијаће воде у великој већини сеоских насеља. Завод за јавно здравље Пожаревац на основу уговора склопљеним са Градом Пожаревац сваке године контролише  20 индивидуалних бунара у 17 села на територији општине Пожаревац. Квалитет воде у испитиваним  индивидуалним сеоским бунарима је лош, зато што је  око  75%  испитиваних узорака у сеоским бунарима неисправно.  Иначе,  сеоски бунари не подлежу никаквој законској обавези да буду контролисани (од 28.03.2018). Најчешћи узрок неисправности воде за пиће у индивидуалним бунарима сеоских насеља је физичко-хемијска неисправност због повишених вредности нитрата и микробиолошка неисправност због присуства бактерија фекалног порекла.

О појави нитрата у пијаћој води

Загађење подземних вода и изворишта за водоснабдевање становништва азотнима једињењима типа амонијака (NH₄) нитрата (NO₃) и нитрита (NO₂) констатовано је у свету седамдесетих година XX века. За разумевање ексцесне појаве нитрата управо у подземним водама у пољопривредним реонима неопходно је познавати: 1) циклус кружења азота са хемиско-микробиолошког аспекта, 2) изворе азотних једињења из пољопривреде и 3) факторе земљишта и климе за инфилтрацију у подземне воде. Пољопривредни фактори који утичу на ову појаву су: врста усева и однос између пољопривредних (руралних) и урбаних површина, количине и врсте примењених азотних ђубрива и динамика њихове примене, хидролошки тип земљишта под усевима, климатско-метеоролошке прилике на датом подручију и динамика наводњавањавања усева и врсте, количине и динамика примењених пестицида, хербицида на бази нитрата које се користе током сезона. Ранијим истраживањима (2008/09)је обухваћено једанаест сеоских насеља са по три бунара на различитим локацијама у насељу, укупно 33 изворишта. Амонијак је детектован у 51,51% испитиваних изворишта и све детекције су биле изнад МДК. Нитрити су детектовани у 33,3% изворишта, а у 15,5% били су изнад МДК са максималном вредношћу од 9,2 N-NO₂ mg/l  што је 92 пута више од МДК. У свим испитиваним извориштима нађени су нитрати. Средња концентрација нитрата је 29,93 N-NO₃ mg/l. Шест изворишта или 18,18% имало је концентрације изнад МДК. Максимално нађена концентрација је 127,5 N-NO₃ mg/l.  Просторно гледано нитрати више продиру у подземне воде и изворишта у Подунављу (Петка, Острово, Кличевац и Речица) и Стигу (Баре), него у Поморављу.  При просечној употреби азотних ђубрива и пестицида посебно су осетљива земљишта алувијаног типа, настала различитим таложењем материјала у долинама река. У сетвеној структури на територији Града преовлађује ратарање под кукурузом и стрним житима са мањим површинама под сунцокретом, луцерком, сојом, шећерном репом, поврћем док је воћарство и виноградаарство мање заступљено. Ливаде и пашњаци су заузимали 3743 ha. У годинама истраживања за сетву и негу усева као и за ђубрење вишегодишњих засада употребљено је укупно 3097t ђубрива са различитим садржајем и формулацијом азотних једињења приступачних за биљке. Укупан унос ђубрива на свим обрадивим површинама, у свим усевима на територији града доводи до податка о просечном уносу азота од 35,53 kg/ha за једну годину. На основу вредности ИО (индекс оцедности) и податка о просечним количинама азота примењених током сетве и неге усева долази се до податка да је 26,62 % азота изгубљено и процеђено у дубље слојеве све до подземних вода, а 73,38% усвојено од стране биљака у усеву и изнето жетвом или изгибљено на друге начине. Инфилтарациона стопа нитрата кроз земљиште варира од хидролошког типа земљишта и она у условима падавина износи 1,3-200 mm/h.  У сеоским насељима нема изграђеног система одвода кућне, фекалне канализације. Индивидуалне септичке јаме пропусног типа додатно оптерећују подземне воде. Ако једно домаћинство годишње генерише 150 m³ отпадних вода у несанициране септичке јаме то изазива загађење подземних вода у пречнику 150 m. Како се нитрати тешко губе када једном доспеју у подземне воде, јер су услови денитрификације у анаеробним условима, или тзв нитратне респирације веома отежани можемо да констатујемо да су продрли у сва изворишта.

Предлог решења за сеоака насеља

Добијени резултати су препорука пољопривредним произвођачима на територији града Пожаревца као Правила добре пољопривредне праксе (ПДПП), посебно у хидролошким регионима осетљиве на загађење подземних вода нитратима из дифузних пољопривредних извора. Друго је одрживо коришћење колектора за кућну и фекалну канализацију. Наиме у развијеном свету се уместо јама користе резервоари за канализацију. Хоринзонтални укопавајући резервоари служе за таложење и делимично пречишћавање отпадних вода. Они могу бити стационарни и делимично пропусни са две или три коморе. Само један такав проточни резервоар са 6000 l запремине задовољио би потребе 50 становника у сеоском насељу. Треће је промена стратегије. Уместо даљег оптерећења постојећих изворишта и водоводног система потребна је изградња локалних руралних система. Оваква нова стратегија обухвата: планирање, истражне радове на новим извориштима, пројектовање и изградњу. У каснијој фази и одржавање и контролу квалитета. Како је здравствено безбедна и квалитетна пијаћа вода на врху листе приоритета свих земаља ЕУ средства за овакве пројекте је могуће наћи и у предприсупним фондовима ЕУ.