Божидар Радојковић
СПАСИМО СРБИЈУ!
Урлик народа оличен у слогану „М`рш с Колубаре“ није се зауставио на границама Мачве, Тамнаве и Азбуковице. Као ехо је прострујао читавом Србијом и као опомена ушао у сваку кућу и у сваки дом. Одједном нам је заледио жиле, стрепњу нам је учинио свеприсутном, а страх опипљивим и то толико да нам је, ето и очи најзад отворио. Прогледали смо и то у последњем тренутку! Схватили смо да се овој планираној катастрофи, на било који начин мора да стане на пут. Не ради се само о будућности Подриња и Мачве, овде се ради о будућности читаве Србије. И док власти на свим нивоима покушавају да разно-разним законима и изменама закона, правилницима, уредбама, промоцијама и невиђеном пропагандом, створе све услове за реализацију овог пројекта, дотле народ припрема свој одговор. Дакле, подељени смо, али сада је, изгледа, по први пут већина на страни оних којима се омча ставља на главу. Да је претња озбиљна потврђују извештаји стручњака различитих профила који овај проблем анализирају свако из свог угла,. И сви упозоравају! Њихове се опомене само прослеђују и сазнања до којих се на тај начин долази све се више јавно објављују.
Дакле, шта нам они говоре?
Научно је доказано да у подземљу Јадра, Мачве, северног дела Азбуковице, Тамнаве, Подгорине и Подриња постоје огромна подземна језера чисте питке воде најбољег квалитета. Према прорачунима та количина воде је сасвим довољна да задовољи вишедеценијске потребе за пијаћом водом, не само читаве Западне Србије, него и Београда и Војводине. Другим речима то представља највреднији природни ресурс који наша земља има. Време ће показати да ће то богатство у блиској будућности (ако га не уништимо) да достигне неслућену вредност. И док друге земље овакве ресурсе чувају као очи у глави, дотле ми планирамо да их уништимо и то, ни мање ни више, него по партијској директиви. Ако Рио Тинто загосподари овим просторима, тај део Србије ће се претворити у најзагађенији део европског континента. Опасност је тим већа када се зна да ће се експлоатација руде вршити на простору бујичних вода, а стравична је чињеница да се за производњу једне тоне литијума мора утрошити 500.000 литара воде и огромна количина концентроване сумпорне киселине! Када се томе дода и податак да се на простору будућег рудника, планира и отварање јаловишта са прорачунатом количином од преко тринаест милиона тона јаловине састављене од земље, камена и коктела различитих хемикалија, онда се може створити права слика о величини потенцијалне опасности, која би се могла поредити са катаклизмом неслућених размера. Примера ради, у Невади се, недавно је објављено, негативни ефекти експлоатације камена за добијање литијума осећају у пречнику од 200 километара. Дакле, животна средина ће бити до те мере угрожена да бојазан да ће временом да нестану шуме, воћњаци и пашњаци, а са њима и живи свет и то у свим ареалима, док ће људи бити приморани да се иселе, постаје сасвим извесна. И оно што је најважније и што посебно треба нагласити је чињеница да једном на овај начин девастирана површина никада више неће моћи да се поврати! Никада! То што ће постати пустош, пустош ће остати за сва времена, јер поред толике количине различитих врста отрова, никаква ревитализација неће бити могућа.
Важно је нагласити да Подриње и Јадар нису једини локалитети где се планира експлоатација руде литијума. Има их десетак широм Србије, што само по себи говори о величини опасности која се над њом надвила.
Са друге стране наша једнопартијска власт, оличена у „витезу“ како га је назвао руски новинар, покушава да на све начине овај пројекат прогура као пројекат века, о чему сведочи документ који је објавила ЕУ у коме се види да је „Његово витешко благородство“ обећало пуну политичку подршку његовој реализацији. За њега је економска рачуница оно што се ставља изнад опстанка народа и здравља грађана. За Србију (презадужену, наша констатација), се говори да је и сада „економски тигар“, а шта ће тек да буде ако овај пројекат прође, по њој (власти) се не може ни замислити. Јасно је свакоме да на овај начин демагогија постаје најмоћније средство за убеђивање сумњичавих и неодлучних. Новчана „помоћ“ која се тако великодушно дели је постала веома добар мамац. Можемо замислити разне празноглаве гласноговорнике који рецитују напамет научене фразе и пароле у стилу „ако сада можемо да вам дамо по 30 еура, шта мислите колико ћете добити када Рио Тинто почне да пуни државну касу? Па, бар двадесетак пута више и то у више наврата током године! А тек плате и пензије! Ма небо ће им бити граница!“. А ти исти су своју децу обезбедили становима по метрополама белог света! Њихова деца та „благостања“ неће да уживају нити ће иједно од њих остати да ради у области рударства, иако је оно „развојна шанса Србије“ како иначе често истичу. Ни они сами немају намеру да старост дочекају овде са својим народом. Изгледа да су многи од њих већ припремили одступницу, па им зато није ни важно да ли ће Србија имати воду или ће бити принуђена да је купује по астрономским ценама од истих оних којима је омогућила да јој униште сопствена водоизворишта.
За власт је најповољнији сценарио онај по коме би се све завршило за пар недеља. По могућству без буке. Нови Закон о референдуму и народној иницијативи сада то омогућава. Међутим, сматра се да о овом питању не треба да се изјашњавају само грађани ових неколико села који су и овако на превару са сопствене земље отерани, већ, ако је то пројекат како кажу од националног интереса, онда о њему треба да одлучују сви грађани ове земље. Најбоље би било да се референдум и не одржи јер поменути закон није ни „скројен“ у интересу народа него у интересу једне партије. У таквој ситуацији није тешко наслутити да ће се две стране сукобити. Са једне стране ће бити партијско-полтронистичка струја, а са друге народни отпор. Наравно, нереде ће, ако до њих дође, покушати да спрече станари тамо неких подземних тунела и лагума који су обучени да ломе, млате, даве и мељу, ако их још има, односно ако су успели да попуне прочишћене редове, а ако их више нема онда ће њихов посао да преузме полиција или војска ако буде било потребе. Ипак, чврсто верујемо да до тога неће да дође, јер су припадници ових министарстава део овог народа који је принуђен да се бори за сопствени опстанак.
Удружења грађана „Народна слога“ и „Искорак“ предлажу да све опозиционе странке, сви опозициони покрети, удружења и групе грађана почну са прикупљањем потписа подршке грађанима Западне Србије како би се спречило увођење Рио Тинта у експлоатацију. Такође предлажу заједничко организовање протеста у циљу очувања наших природних богатстава. Ако ипак дође до расписивања референдума мишљења су да се морамо изборити да се распише републички референдум на коме се морају спречити могуће махинације и на коме се мора обезбедити знатна већина која би онемогућила експлоатацију литијума или било које друге руде.