Изгледа да ће крајњи домет наше дипломатије по питању Косова и Метохије бити постизање „историјског“ Споразуме о формирању заједнице српских општина. Поставља се питање у оквиру које државе ће та новоформирана Заједница да функционише. Одговор се сам по себи намеће – наравно, у оквиру независне државе Косово. Наша дипломатија као да је себи дала за циљ да поруши све препреке које би спречиле косовску независност и да расчисти путеве до посредног признања ове нове назовидржаве. О статусу Косова неће одлучивати народи Србије ни на каквом реферндуму, ни СПЦ, ни наш Парламент, неће ни Савет безбедности УН, али ће одлучити Генерална скупштина УН када се стекну услови за то. А тај се тренутак ближи. Србија ће бити у стању исчекивања „историјских“ успеха и економских победа све док, како рече Он, не постане једна од највећих економских сила у Европи. А то ће се десити „мало сутра“. У међувремену ће се испред седишта УН завијорити и застава ове нове државе, а представници наше власти ће се пренемагати објашњавајући да су учинили све како би спречили да до овога дође, али, да ето, нису могли против читавог света.
После оног што се десило у Вашингтону можемо бити сигурни да ћемо навући мржњу радикалних исламских терориста, да ћемо изгубити подршку православних држава, да ће државе трећег света Србију да третирају као нечији привезак, а да ће бројне земље које до сада нису признале косовску нетависност, укључујући и земље ЕУ – то сада да ураде.
Како, уосталом, можемо да тражимо поштовање Резолуције УН бр. 1244 која се односи на статус Косова у оквиру Србије, када смо свесно и намерно прекршили резолуцију УН која се односи на ништавост одлуке америчке администрације о признавању Јерусалима за главни град Израела?