Божидар Радојковић
Као обичан грађанин, становник града између три реке, недовољно информисан о животу који се у њему одвија и недовољно образован да могу да схватим неограничени утицај његове власти на разум
и нормално понашање просечног човека, слуђен лажима које битно утичу на бистрину ума и на способност закључивања, чекам нове изборе. Већ видим бројне летке, објаве, позиве и јавна обећања уз неизоставне партијске слогане који би требало да опчине бирачко тело нудећи му спас, напредак и невиђене успехе. То представља примамљив пакет понуда за лаковерне, осликан портретом Великог вође и везан лентом са машницом са исписаним слоганима, који, без истицања имена нашег сведржитеља не би значили ама баш ништа. За ове тзв. изборе је смишљен онај који у општу бригу о благостању нације уводи и децу и то слоганом „За нашу децу – Александар Вучић. Вероватно да наша деца не би ни постојала да није њега – Александра Вучића. Можемо само препоставити да ће на нашем локалу слоган да буде допуњен, па ће гласити: „За нашу децу – за децу Пожаревца – Александар Вучић“. Не знамо само да ли се мисли на нашу децу која су отишла „трбухом за крухом“ или на ону „нашу“ која нам у таласима пристижу са запаљеног истока. Зар не би било логичније да слоган би слоган гласи „За децу Србије“, јер би њим била обухваћена сва деца са ових простора. У сваком случају ово је пример злоупотребе деце у политичке сврхе, односно у сврху политичке промоције. На крају постављам свима питање: какве везе имају моја улица, мој сокак, моје ћоше и моја кафаница са Александром Вучићем! Какве везе имају моја деца са њим? Нити зна ко сам, нити где живим, нити шта радим, нити га је за то брига!Не треба много памети да се схвати да он, Велики вођа, представља само машну на пакету у који може да се смести све и свашта. Робу продаје амбалажа, а не садржај.
Кад прошетам том својом џадом, кад видим рупетине и баруштине у центру града, кад видим јаднике који инвентаре по контејнерима и кад видим градско здање кога у живот враћају целу годину, схватим да смо се пре четири године ухватили за погрешну понуду. То се може упоредити са пакетом пуним робе сумњивог квалитета. Тек кад га човек отвори онда види, чује и осети последице своје непромишљености.
Сигуран сам да се и сам наш Велики вођа не би определио за такву понуду.
Зато, ако изађем да бирам, прво ћу добро да отворима очи, затим ћу са пуно пажње да прегледам садржај понуде, па ћу тек онда да се дохватим оловке, јер то што ћу да урадим и да изаберем пратиће ме наредних неколико година!
Зато памет у главу!